Мехмедбег у сужањству и Врцић бајрактар 0001    Шенлук чини лички Мустајбеже, 0002    Жени брата свога Мехмедбега, 0003    Испросио из Хливна дивојку, 0004    Липу Ханку Хасан-алајбега. 0005    Бег покупи по Лици сватове, 0006    Доведоше Хливањку дивојку. 0007    Бег заврже велико весеље, 0008    Пир учини за недиљу дана, 0009    Двоје мило свели у одају. 0010    Кад се тавна ноћца уноћала, 0011    Већ поспали кићени сватови, 0012    Бег Мехмедбег и млада госпоја 0013    Играју се они у одаји. 0014    Кад је ноћи прошла половина, 0015    Мехмедбеже сиди код пенџера, 0016    Госпоја му чибук подмакнула, 0017    А шекерли кахву наточила. 0018    Мало вриме за дуго не било, 0019    Стаде била дозивати вила, 0020    На име виче тога Мехмедбега: 0021    „Мехмедбеже, Богом побратиме! 0022    Јеси л’, беже, у својој одаји, 0023    А љубиш ли госпу на јатаку, 0024    Али те је санак приварио? 0025    Послушајде виле планинкиње, 0026    Гдје те вила од Црваћа виче, 0027    Ход’ ми граду садји на капију, 0028    Њешто ми је триба од тебека.“ 0029    Кад Мехмедбег вилу опазио, 0030    Он на ноге скочи у одаји, 0031    Препаса се пасом и силахом, 0032    За пас зади двије пушке мале, 0033    Под њих метну палу позлаћену, 0034    Прко себе сабљу пребацио, 0035    Па он садје у своју авлију, 0036    Од авлије отворио врата, 0037    А окрену граду на капију. 0038    Кад изадје граду на капију, 0039    Он опази влашче на кулашу, 0040    Њему вели беже Мехмедпаша: 0041    „О влашчићу на коњу кулашу! 0042    Ко ме ноћас код Црваћа виче?“ 0043    Њему влашче вели са кулаша: 0044    „Је ли вјера, да се састанемо?“ 0045    „ „Тврдја ј’ вјера, нег студена ситна.“ “ 0046    До њег влашче доћера кулаша, 0047    А пови се по гриви кулашу, 0048    Даде њему листак књиге биле: 0049    „Ето т’, беже, књига од менека! 0050    Ја сам слуга Гавран-капетана.“ 0051    Бег му дван’ест даде маџарија: 0052    „Службениче, ти се напој вина!“ 0053    „ „Фала теби, поштени Турчине!“ “ 0054    То му рече, поврати кулаша, 0055    Оде беже натраг на Удбину. 0056    Кад он удје у своју одају, 0057    Гледа књигу Гавран-капетана: 0058    „Ето т’ књига Гавран-капетана! 0059    Тебе фале, да си јунак прави, 0060    Ако љуба ниси Хливањкиња, 0061    Ходи мени на Котаре сидји 0062    До у јутро, док се роди сунце, 0063    Под кулом ми на мејдан изидји, 0064    У мејдану да се окушамо.“ 0065    Кад Мехмедбег књигу прегледао, 0066    Намах беже на ноге скочио, 0067    Па се спрема момак у одаји, 0068    А пита га госпе Хливањкиња: 0069    „Куд ћеш, беже, срце из нидара! 0070    Чија ти је књига долетила, 0071    Ком остављаш своју Хливањкињу?“ 0072    „ „Хоћу, јањци, на Котаре сићи, 0073    Билој кули Гавран-капетана 0074    До у јутро, док се роди сунце; 0075    Мене Гавран на мејдан позива, 0076    Ти остани у мојој одаји, 0077    Немој рано отворати врата, 0078    Брата мога кахар учинити, 0079    Ни казати брату родјеноме, 0080    Да ме Гавран на мејдан позива. 0081    Веш ти реци брату Мустајбегу: 0082    Отишо сам до читлука свога, 0083    До нашега кнеза Вукашића, 0084    Да подигнем рају испод краја, 0085    Сведем чету на Котар камени, 0086    Не би л’ тамо четом задобио. 0087    Немој моје мајке уцвилити! 0088    Да погинем тамо у мејдану, 0089    Ти јој немој, драга, казивати, 0090    За то ће се чути по Удбини, 0091    А немој ми куле оставити, 0092    Чувај кулу за седам година!“ “ 0093    „Хоћу, беже, двадесет година. 0094    Не дај Боже, да тамо погинеш, 0095    Никад куле оставити не ћу, 0096    А не ћу се никад удавати.“ 0097    Опреми се беже у одаји, 0098    На јаслама опреми дјогата, 0099    Њему госпе у авлију садје, 0100    У авлији па се халалише. 0101    Оде госпе натраг у одају, 0102    Нека цвили у својој одаји! 0103    Оде беже граду на капију, 0104    Из Удбине ишћера дјогата: 0105    „Мој дјогате, десно крило моје! 0106    Ваља теби ноћас кидисати, 0107    Ноћас ваља на Котаре сићи.“ 0108    Гони дјогу низ Лику Вучјаку, 0109    Он удари преко Вучијака, 0110    Вучјак приђе, на Котаре сиђе 0111    Ниже куле Гавран-капетана, 0112    А веш био данак освануо. 0113    Подранио Гавран-капетане 0114    С Анђелијом госпом у одаји, 0115    У одаји хладно пију вино, 0116    Госпоја му сиди код колина, 0117    Марка сина држи на нарамку, 0118    Марка сина од годину дана, 0119    А погледа Гавран са пенџера. 0120    Кад опази бега и дјогата, 0121    Гдје га беже на мејдан позива, 0122    Он госпоји вели Анђелији: 0123    „Анђелија, вирна љубо моја! 0124    Ено врага бега Мехмедбега! 0125    Ја сам њему књигу оправио, 0126    Ја сам бега на мејдан зовнуо, 0127    Бег је ово рано подранио, 0128    Подранио, да изгуби главу. 0129    Како бисмо приварили врага, 0130    Не би ли га уфатили жива?“ 0131    Њему вели љуба Анђелија: 0132    „Господине Гавран-капетане! 0133    Немој њему на мејдан изићи, 0134    Не зна с’ тамо, ко ће погинути, 0135    Лако ћемо њега преварити, 0136    Преварити, уфатити жива: 0137    Хајд изидј’мо пред кулу камену, 0138    Ја понити у нарамку сина, 0139    Нек настриже сина Маријана, 0140    Тако ћемо њега преварити.“ 0141    То рекоше, на ноге скочише. 0142    Када Гавран под кулу изидје, 0143    За њим иде Анђелија љуба, 0144    Она носи у нарамку д’јете, 0145    Мехмедбеже добро јутро викну, 0146    Гавран њему јутро прифатио: 0147    „Мехмедбеже, поштени Турчине! 0148    Сјаши коња, да се напијемо, 0149    На поштењу да се састанемо!“ 0150    „ „Не будали, Гавран-капетане! 0151    С ким се бијем, ја с оним не пијем. 0152    Ти си мени књигу оправио, 0153    Ти си мене на мејдан позовно 0154    Ево бега, а ево дјогата, 0155    Јаши коња, да се огледамо!“ “ 0156    Њему вели Гавран-капетане: 0157    „Ја ти јесам књигу оправио, 0158    Јесам тебе на мејдан позовно; 0159    Сад ти не ћу на мејдан изићи, 0160    Ти си мени врло омилио, 0161    Каил сам се с тобом кумовати, 0162    Да ми овде кумство утврдимо: 0163    Настрижи ми сина Маријана! 0164    Да сам тебе на кумство позовно, 0165    Не б’ ми ћио на Котаре сићи, 0166    С тога сам те на мејдан позовно, 0167    Ја те знадем, да си јунак прави.“ 0168    Превари га, уједе га гуја, 0169    Одведе га у своју авлију, 0170    У авлији одјаха дјогата, 0171    Службеници узеше дјогата, 0172    Оба с’ кума по руке узеше, 0173    Изидјоше у кулу камену. 0174    Кад сједоше оба у одаји, 0175    Госпоја му руци полетила, 0176    Прид њег метну од године д’јете, 0177    А даде му од злата маказе: 0178    „Мехмедбеже, да се кумујемо, 0179    Настрижи ми од године д’јете, 0180    Нека имам на Удбини кума, 0181    Каква бега већ на Лици нејма!“ 0182    Ту се они липо кумоваше. 0183    Кад настриже у одаји д’јете, 0184    Метну дваест у косе дуката, 0185    Кума њему од свиле кошуљу, 0186    На кошуљу златали махраму. 0187    Стаде вика Гавран-капетана: 0188    „Понеси нам вино и ракију 0189    И дебело месо овновину!“ 0190    Прид њих госпе толу поставила, 0191    Вас дан они хладно пију пиће. 0192    Кад дан прође, тавна ноћца дође, 0193    У одаји па се напојише, 0194    Опојише тога Мехмедбега, 0195    Паде бегу брез узглавља глава, 0196    Заспа беже као јање младо. 0197    Када види Гавран-капетане, 0198    Он прифати бегово оружје, 0199    Одапе му од злата челенке, 0200    А уз ему токе и илике, 0201    А повика своје плаћенике: 0202    „Ход’те боље мени у одају!“ 0203    Кад му удје дван’ест плаћеника, 0204    Њима вели Гавран-капетане: 0205    „Нос’те бега на јатаку моме, 0206    Изнес’те га под кулу бијелу, 0207    Покријте га свиленим јорганом! 0208    Што сам ћио, то сам учинио, 0209    Ја дјогата не дам но оружја 0210    Ни његових златних челенака 0211    Ни његових тока и илика, 0212    Виш му ништа од оружја не ћу.“ 0213    Изнесе га дван’ест плаћеника, 0214    Ниже куле бега оставише, 0215    Покрише га свиленим јорганом, 0216    Од авлије притворише врата. 0217    Сву ноћ беже санак боравио. 0218    Док већ била зора прикучила, 0219    Пробуди се беже Мехмедбеже, 0220    Већ је бега пиће попуштило. 0221    Кад опази кулу Гавранову, 0222    А одјекну момак на јатаку, 0223    А повика Гавран-капетана: 0224    „Душманине, Гавран-капетане! 0225    Што ми главу ти одсико ниси, 0226    Кад си мени ’вако кидисао?! 0227    Ја ми врати коња и одило, 0228    Ја одсици главу са рамена!“ 0229    Њему Гавран вели са пенџера: 0230    „Не будали, беже Мехмедбеже! 0231    Ја ти не ћу глави кидисати; 0232    Што сам ћио, то сам учинио, 0233    Ето тебе, а ето Котара, 0234    А ето ти све широке Лике, 0235    Ја ти бити ни мукает не ћу.“ 0236    Мехмедбегу сузе ударише: 0237    „Душманине, одсици ми главу!“ 0238    Гавран њему ни мукает није. 0239    Подиже се беже Мехмедбеже, 0240    Па окрену испод куле биле, 0241    Повикује Гавран-капетана: 0242    „Душманине, Гавран-капетане! 0243    Кад ми не ћеш ти одсићи главе, 0244    Ја с’ на Лику повраћати не ћу, 0245    Док је моје на рамену главе.“ 0246    То му рече, од куле отишће. 0247    Грозне бегу сузе удариле, 0248    Па отишће низ Котар камени 0249    Билој кули побратима свога, 0250    Побратима Павла-капетана. 0251    Кад му дође кули и авлији, 0252    Кад га видја Павле капетане, 0253    Он дочека побратима свога, 0254    Изведе га у кулу камену, 0255    Побратиму вели у одаји: 0256    „Мехмедбеже, Богом побратиме, 0257    Оклен овде јутру на подранку 0258    Брез дјогата и оружја свога? 0259    Тако мени доходио ниси.“ 0260    Њему беже вели у одаји: 0261    „Продји ме се, Богом побратиме, 0262    Не питај ме, већ одсици главу! 0263    Превари ме Гавран-капетане, 0264    Посло ми је књигу на Удбину, 0265    У књизи ме на мејдан позиво. 0266    Ја дојахах од кулу дјогата, 0267    А на мејдан позовнух Гаврана, 0268    Изадје ми Гавран из авлије 0269    И изведе љубу Анђелију, 0270    Носи госпе д’јете у нарамку, 0271    Ту је мене Гавран преварио: 0272    Не ћиде ми на мејдан изаћи, 0273    Веш је мене на кумство позовно, 0274    Изведе ме у кулу камену, 0275    Кумовах му сина Маријана. 0276    Ту се јесмо липо скумовали, 0277    Разложисмо хладно пити пиће, 0278    Вас дан пили, ноћцу дочекали, 0279    Врло мене пићем оборише, 0280    Оборише, па ме успаваше, 0281    Избаци ме из куле камене, 0282    А устави дјогу и оружје. 0283    Кад је мене пиће попуштило, 0284    Ја повиках Гавран-капетана: 0285    „ „Кад си мене ’вако преварио, 0286    Ход’ изидји, па одсици главу!“ “ 0287    Лашње могу главу приболити, 0288    Нег да ме је ’вако оголио; 0289    А вели му Гавран са пенџера: 0290    „ „Што сам ћио, то сам учинио, 0291    Ја ти глави кидисати не ћу, 0292    Ти сад хајде, куд је теби драго!“ “ 0293    Ја окренух к теби низ Котаре, 0294    Побратиме, одсици ми главу! 0295    На те побро зажалити не ће, 0296    Што ћеш моју одризати главу.“ 0297    Њему вели Павле капетане: 0298    „Не будали, Богом побратиме! 0299    Не би твојој ја кидисо глави 0300    Ка ни своме сину јединоме, 0301    И то ћ’ бити, како Бог нареди. 0302    Ја ћу теби коња поклонити, 0303    А дат ћу ти од себе оружје, 0304    Саковати од злата челенке, 0305    Бољега ти дјогу подмакнути, 0306    Хајде, брате, натраг на Удбину!“ 0307    „ „Не будали, Богом побратиме! 0308    Ја се не би натраг повратио, 0309    Волим своју изгубити главу! 0310    Ја веш натраг на Удбину не ћу 0311    А брез свога коња и оружја, 0312    Ја брез главе Гавран-капетана.“ “ 0313    Ту су били за недиљу дана. 0314    Онда вели Павле капетане: 0315    „Мехмедбеже, Богом побратиме! 0316    Ти код мене остати не мореш. 0317    Личани су ударили Турци, 0318    Тебе траже на четири стране, 0319    Могли би те наћи код менека, 0320    Обојици кидисати глави. 0321    Хајде са мном Задру низ Котаре, 0322    Дат ћу тебе бану Задранину, 0323    Дворит ћеш га за никог земана, 0324    Ја ћу тебе липо направити.“ 0325    Одведе га Задру каменоме, 0326    Предаде га бану Задранину, 0327    Њему вели бане Задранине: 0328    „Дуко моја, Павле капетане! 0329    Оклен т’ ’вака слуга код колина?“ 0330    „ „Господине, бане Задранине! 0331    Није ово слуга код колина, 0332    Већ ми нетјак Моружиновићу 0333    Изнад Сења испод Огулина, 0334    Брат рођени Ђуре капетана, 0335    Моја га је сестра породила; 0336    Ово ј’ Мате Моружиновићу, 0337    Оставио Сења бијелога, 0338    А потего мени на Котаре, 0339    Да га сведем Задру бијеломе, 0340    Да те служи у Задру бијелу.“ “ 0341    Прифати га бане Задранине, 0342    Узе њега слугу код колина, 0343    А добро га бане помилово, 0344    Помилово, па га заодио. 0345    Дотлен био беже Мехмедбеже, 0346    Већ отален Моружиновићу, 0347    Служи бана три године дана. 0348    Кад четврта настаде година, 0349    Бан га посла у Млетке бијеле, 0350    Поклони га у Млецих принципу, 0351    Нека служи у Млецих принципа. 0352    Вид’ де главе личког Мустајбега! 0353    Вавик тражи брата родјенога. 0354    Кука стара на оџаку мајка, 0355    Цвили мајка и ноћом и даном. 0356    Шаље беже на четири стране 0357    Уходнике по камен-Котару, 0358    Не би л’ за њег гдјегод опазио, 0359    Ако му је у животу глава, 0360    Не би л’ брата избавио свога. 0361    Све дан по дан за седам година 0362    Вавик тражи брата родјенога, 0363    Бег је трипут књигу оправљао, 0364    Слао књигу Задру низ Котаре, 0365    А на руке Задранину бану, 0366    Не би ли му потражио брата 0367    За уцину и за готовину. 0368    Бан је њему књиге повраћао: 0369    „Амо нејма Мехмедбега твога, 0370    У четири наше бановине 0371    За њег гласа ни хабера нејма.“ 0372    Окани се лички Мустајбеже, 0373    Најстраг посла Талу Личанина 0374    И побру му малог Радована. 0375    Како ћ’ Тале ићи на Котаре? 0376    Оба окак Тале засмолио, 0377    А узео гусле јаворове, 0378    А води га мали Радоване, 0379    Води талу по камен-Котару, 0380    По биртијах и по крчмарицах, 0381    Гдје долазе котарски сердари, 0382    Гдје год пију у биртијах пиће, 0383    Ту је њега Раде навраћао, 0384    Свагдје ј’ Тале пјесму запјевао, 0385    Гусле гуде, а слипац попива, 0386    Дарују га котарски сердари, 0387    А за бега њима гласа нејма. 0388    Свакој га је цркви доводио, 0389    Гдје га сајам збиљаоко цркве, 0390    Бегу гласа ни хабера нејма. 0391    Ходали су пуна три мисеца, 0392    Напросили мала готовога, 0393    Није шале, изгуслио Тале, 0394    Најстраг су се бегу повратили, 0395    Њега пита лички Мустајбеже: 0396    „Једа, Тале, Мехмедбега мога?“ 0397    „ „Продј’ се, беже, не задаји јада, 0398    Не спомињи Мехмедбега свога! 0399    За њег гласа ни хабера нејма. 0400    Ја сам ходо пуна три мисеца, 0401    Ја ходио, Раде ме водио, 0402    Све гуслио, а јасно поп’јево, 0403    За њег могли провидити нисмо. 0404    Да т’ је брату у животу глава, 0405    Нашо би га Тале Личанине, 0406    О њему ти нико не дивани.“ “ 0407    Грозне бегу сузе ударише, 0408    Виш се кани брата и Котара. 0409    Вавик цвили остарила мајка, 0410    Све дан по дан дванаест година. 0411    Кад трин’еста настала година, 0412    Подранио лички Мустајбеже, 0413    Из оџака у механу пође, 0414    А на кули кука кукавица. 0415    То не била горска кукавица, 0416    Већ је мајка тога Мехмедбега. 0417    Кад је чуо лички Мустајбеже, 0418    Одјекује беже у авлији: 0419    „Давор моја остарила мајко! 0420    Вавик кукаш јутром и вечером. 0421    Камо срића, моја стара мајко, 0422    Да с’ и овог пожелила сина, 0423    Да не слушам тебе на оџаку!“ 0424    Грозне бегу сузе ударају, 0425    Плачан беже у беглук изиде, 0426    Кад механа пуна Удбињана, 0427    У беглуку хладно пију пиће, 0428    Дочекаше Мустајбега свога, 0429    Прође беже, сједе код пенџера. 0430    Питају га млади Удбињани: 0431    „Што је теби, беже, у механи?“ 0432    „ „Продј’те ме се, моји Удбињани, 0433    Не питајте Мустајбега свога! 0434    Цвили мене на оџаку мајка 0435    Жалећи ми брата родјенога, 0436    Камо срећа, да сам погинуо, 0437    Овог вакта да дочеко нисам!“ “ 0438    То говори лички Мустајбеже, 0439    Механи се отворише врата, 0440    Тужан сужањ у механу удје, 0441    Њему халка око била врата, 0442    А огрно сињу кабаницу, 0443    Како удје, божју помоћ викну, 0444    Мустајбегу полетио руци, 0445    Па он простри сињу кабаницу. 0446    Њима сужањ вели у механи: 0447    „А Бога вам, Турци у механи! 0448    Дај надил’те сужња невољника! 0449    Јадан просим главно дуговање, 0450    Дуговање, а за своју главу.“ 0451    Згледаше се у механи Турци, 0452    Они дају, што је који кадар, 0453    Бег му даде полу маџарије. 0454    Зафаљује сужањ у беглуку: 0455    „Фала вами у беглуку Турци, 0456    Кад сте мене ’вако даровали!“ 0457    Њему вели лички Мустајбеже: 0458    „Ја Бога ти, сужњу невољниче! 0459    Ти оклен си, од краја којег си, 0460    У кога си био у невољи, 0461    Коме главно просиш дуговање?“ 0462    „ „Кад ме лички питаш Мустајбеже, 0463    Ја сам, беже, са камен-Котара, 0464    Ако с’ чуо Коцијановића, 0465    Ја сам Јован Коцијановићу. 0466    Ја сам, беже, био у тавници 0467    У Турчина Вези-Мехмедаге, 0468    Аги главног просим дуговања, 0469    Дуговања стотину дуката.“ “ 0470    А огрну сињу кабаницу, 0471    Па се натраг ћеде повратити; 0472    А погледа Лика са пенџера, 0473    Бег опази Врцић-бајрактара, 0474    Јаше дору уз рудине вавне, 0475    А повика беже у механи: 0476    „Благо нами, моји Удбињани! 0477    Ето нами Врцић-бајрактара! 0478    Одавна нам није долазио, 0479    Лети, Раде, прими му дората!“ 0480    А изадје пред механу Раде, 0481    Сам у себи сужањ помислио; 0482    „Да дочекам Врцић-бајрактара, 0483    Не би ли ме штогод надилио!“ 0484    Кад им Врцић у механу удје, 0485    Мустајбегу полетио руци, 0486    Њега беже у чело пољуби, 0487    Код себе му мисто намистио, 0488    А даде му чашу наливену, 0489    Узе Врцић, чашу искапио. 0490    Кад га види сужањ у механи, 0491    Поклони се Врцић-бајрактару. 0492    „О Турчине, Врцић-бајрактару, 0493    Дај надили сужња невољника! 0494    Сужањ главно проси дуговање.“ 0495    У њег гледа Врцић-бајрактару, 0496    Њему даде жуту маџарију: 0497    „Немој мени, сужњу завидити! 0498    Више ми се није прегодило. 0499    Да ми се је више прегодило, 0500    Ја бих боље тебе даровао.“ 0501    „ „Фала теби, бегов бајрактару! 0502    Здраво био, па се веселио! 0503    Ако бог да и срећа божија, 0504    Ако Јован биде у животу, 0505    Ваљат ће ти жута маџарија.“ 0506    Оде Јован из беглук-механе, 0507    Виш је сужањ Лику опросио, 0508    Оде сужањ на Котар камени, 0509    Најпри кули стиже на Котаре, 0510    Билој кули Владикић-Михајла. 0511    Кад под кулу уа влију удје, 0512    У авлији тола заемтнута, 0513    Уврх тоел Владикић Михајло. 0514    Око њега котарски сердари, 0515    Медју њима млади капетани, 0516    Хладно пију у авлији вино. 0517    Службу чини Владикић Михајло, 0518    Он сердаре на службу позовно, 0519    Вин о лива кићена дивојка, 0520    Сестра Јања Владики-Михајла. 0521    Онда им се сужањ поклонио, 0522    Владикићу руци полетио: 0523    „А господо у овој авлији! 0524    Дај надил’те сужња невољника! 0525    Јадан просим главно дуговање, 0526    Дуговање а за своју главу.“ 0527    Њему вели Владикић Михајло: 0528    „Де се мени у авлији кажи: 0529    Ти оклен си, са миста којег си, 0530    Коме главно просиш дуговање?“ 0531    А вели му сужањ у авлији: 0532    „Зар ме не знаш, мили господине! 0533    Ја сам Јован Коцијановићу, 0534    А био сам јадан у тавници 0535    У Турчина Веиз-Мехмедаге, 0536    Аго главно просим дуговање.“ 0537    А вели му Владикић Михајло: 0538    „Право кажи, Коцијановићу, 0539    Јеси л’ ходо по широкој Лици, 0540    Јесу ли те Турци даровали, 0541    Куд с’ по Лици најбољи јунаци?“ 0542    „ „Владикићу, мили господине! 0543    Сви су мене Турци даровали. 0544    Удбињани најбољи јунаци, 0545    Удбињани, а и Врховљани. 0546    Кад сам дошо бегу у механу, 0547    Сви су мене добро даровали, 0548    Бег ми даде полу маџарије, 0549    Сви ме добро даровали Турци, 0550    А најбоље Врцић-бајрактару. 0551    Он ми жуту даде маџарију. 0552    Да не видјах Врцић-бајрактара, 0553    Ништа т’ не би знао казивати, 0554    Какав ли је Врцић-бајрактару! 0555    ’Наког бајре на свој Лици нејма, 0556    Ни јунака бољег од његака.“ “ 0557    Насмија се Владикић Михајло, 0558    Четири му даде маџарије: 0559    „На, Јоване Коцијановићу! 0560    Не би л’ мене могле нафалити 0561    Четри моје жуте маџарије, 0562    Ка Врцића једна маџарија.“ 0563    „ „Фала теби, вридан господине, 0564    А на дару и поштењу твоме! 0565    Ја те знадем да си јунак прави; 0566    А да видиш Врцић-бајрактара, 0567    Од како је Јован постануо, 0568    Још га ’наког ја видио нисам, 0569    Хем је липши од сваке дивојке.“ “ 0570    Сви сердари њега дароваше, 0571    А све гледа кићена дивојка, 0572    Поврати се сужањ у авлију, 0573    А дивојка брату полетила: 0574    „А мој брате, Владикић-Михајло! 0575    Попушти ми сужња у авлији, 0576    Да га изведем у кулу камену, 0577    Да напојим сужња у одаји, 0578    И нахраним меса дебелога.“ 0579    „ „Хајде, сестро, колико ти драго!“ “ 0580    А повика кићена дивојка: 0581    „А Бога ти, сужњу невољниче! 0582    Ходи за мном у моју одају, 0583    Да ти дадем пића у одаји!“ 0584    Изведе га у своју одају, 0585    А прид нејга пиће поставила, 0586    Њему даде десет маџарија: 0587    „Сад ми кажи Врцић-бајрактара, 0588    Чула сам га, а видила нисам.“ 0589    Њојзи вели сужањ у одаји: 0590    „Липа Јањо, сестро Владикића! 0591    А какав је Врцић-бајрактару! 0592    Умио га казивати нисам, 0593    Љепши је бајро од сваке дивојке, 0594    Благо оној кићеној дивојци, 0595    Која му љуба биде код колина! 0596    Ја да сам се женско прегодио, 0597    Ја б’ му љуба био код колина.“ 0598    Њему вели кићена дивојка: 0599    „Богом брате Коцијановићу! 0600    Би ли мени тврде вјере био, 0601    Да направим књигу у одаји, 0602    Би л’ изнио књигу на Удбину, 0603    Па је дао Врцић бајрактару? 0604    А кажи ми своје дуговање, 0605    Да ти смирим твоје дуговање.“ 0606    Њојзи вели сужањ у одаји: 0607    „Липа Јањо, кићена дивојко! 0608    Тврдја ј’ вира нег студена стина. 0609    Ја ћу књигу снити на Удбину, 0610    Дати књигу Врцић-бајрактару, 0611    А мога је главног дуговања, 0612    Дуговања стотину дуката.“ 0613    Дивојка му књигу направила, 0614    А даде му стотину дуката: 0615    „На, Јоване, нови побратиме! 0616    Носи књигу, носи дуговање! 0617    Подај књигу Врцић-бајрактару, 0618    Поздравит ћеш Врцић-бајрактара, 0619    Ето сам му у књизи правила: 0620    Нек ми кули на Приморје сиђе 0621    У авлију у очи недиље. 0622    Ево му је вјера дјевојачка, 0623    Ја ћу сама у авлију сићи, 0624    С њиме поћи на широку Лику, 0625    Љуба ћу му бити код колина.“ 0626    Узе књигу Коцијановићу, 0627    А понесе своје дуговање: 0628    „Дивичице, не старај се с тиме! 0629    Како знадем Врцић-бајрактара, 0630    Надај му се у очи недиље.“ 0631    Па под кулу у авлију садје: 0632    „Фала теби, мио господине! 0633    Добро си ме јутрос даровао.“ 0634    „ „Здраво био, Коцијановићу!“ “ 0635    Оде Јован на авлијнска врата, 0636    Па се жидну низ Котар камени, 0637    А заврну сињу кабаницу, 0638    А запјева Коцијановићу: 0639    „Надај ми се, нови побратиме! 0640    Што сам теби реко у беглуку, 0641    Ваљат ће ти жута маџарија.“ 0642    Виш се тавна ноћца уноћала, 0643    Сву ноћ Јован љуто путовао, 0644    Стиже кули на дуге пољане, 0645    Билој кули Врцић-бајрактара, 0646    Бајрактара прид авлијом нађе, 0647    Већ је жарко обасјало сунце. 0648    Придаде му књигу од себека: 0649    „Гледај књигу, бегов бајрактару! 0650    Ваљат ће ти жута маџарија.“ 0651    Кад бајрактар књигу прегледао, 0652    Књигоноши он је говорио: 0653    „Побратиме Коцијановићу! 0654    Кад си мене ’вако послужио, 0655    Да ми се је овде прегодило, 0656    Смирио би твоје дуговање. 0657    Ал ето ти тријест маџарија!“ 0658    „ „Фала теби, бегов бајрактару, 0659    Дивојка је дала дуговање. 0660    Поздравља те кићена дивојка, 0661    Да јој кули у недиљу садјеш.“ “ 0662    То му рече, па се натраг врати. 0663    Поврати се бегов бајрактару, 0664    Опреми се у кули каменој, 0665    А обуче котарско одило, 0666    А узјаха дору великога, 0667    Он отишће бегу на Удбину. 0668    Када момак до беглука сиде, 0669    Дочека га у беглуку Лика: 0670    „Куд ћеш, сине, бегов бајрактару!“ 0671    „ „Хоћу, беже, на Котар камени, 0672    На Приморје кули Владикића, 0673    Стигла ми је књига дивојачка.“ “ 0674    Бегу даде књигу дивојачку, 0675    Њему вели лички Мустајбеже: 0676    „Мој Врцићу, бегов бајрактару! 0677    Дај причекај Мустајбега свога, 0678    Да покупим по Лици Личане, 0679    Могла би те Јања приварити.“ 0680    „ „Не будали, лички Мустајбеже! 0681    Мени каже Коцијановићу, 0682    Да је тврда вира дивојачка. 0683    Да подигнеш силновиту војску, 0684    Тамо ће се кавга заметнути, 0685    Изгинути са Лике јунаци, 0686    На ме ћ’ многа закукати мајка, 0687    Проклињати мене и дивојку.“ “ 0688    То му рече, а на ноге скочи: 0689    „Хајде, сине, бегов бајрактару! 0690    Не би ли ти срећа послужила, 0691    Да ујагмиш кићену дивојку, 0692    Да провидиш ти за брата мога, 0693    Да м’ изнесеш хабер на Удбину. 0694    Ако тамо биде у тавници, 0695    У тавници Владикић-Михајла, 0696    Ту ћеш лако за њег провидити.“ 0697    „ „Мустајбеже, не старај се с тиме!“ “ 0698    Па отишће дору од беглука, 0699    Садје момак низ Лику Вучјаку, 0700    Он удари преко Вучијака, 0701    Вучјак придје, под Отрес изидје, 0702    Гони дору низ Приморје равно 0703    Крај велике отрешке планине. 0704    Све Приморје магла преклопила, 0705    А тавна се ноћца ушкодила. 0706    Стиже кули Владикић-Михајла, 0707    Ниже куле оде у биртију, 0708    До биртије Маре крчмарице, 0709    Та му ј’ Мара посестрима била. 0710    Дочека га Мара крчмарица: 0711    „Гдје си, брате, Врцић-бајрактару! 0712    Нада ти се кићена дивојка.“ 0713    Уведе га у своју биртију, 0714    А прид њега толу поставила. 0715    Кад се момак пића напојио, 0716    Посестрими вели у биртији: 0717    „Посестримо, Маро крчмарице! 0718    Изведи ми дору великога, 0719    Да га гоним кули Владикића, 0720    Да ја видим вјеру дивојачку, 0721    Је ли тврда вјера дивојачка, 0722    Да упитам кићене дивојке, 0723    Не зна л’ Јања сестра Владикића 0724    За нашега бега Мехмедбега, 0725    Није л’ беже у тавници овде?“ 0726    „ „Не будали, Богом побратиме! 0727    Сједи, брате, па пиј хладно вино! 0728    Да зна Јања, знала би и Мара, 0729    Овде није вашег Мехмедбега. 0730    Не старај се кићеном дивојком, 0731    Ето теби вина и ракије, 0732    Ја ћу тебе с Јањом саставити.“ “ 0733    То му рече, на врата утече, 0734    Оде билој кули Владикића, 0735    А близо се зора прикучила. 0736    Када удје у авлију Мара, 0737    Липу Јању у авлији нађе, 0738    Воду лива, а лишце умива, 0739    А спомиње Врцић-барактара: 0740    „Гдје си, бајро, па ми те не било!“ 0741    Њојзи вели Мара крчмарица: 0742    „Дај муштулук, господска дивојко! 0743    Ено теби Врцић-бајрактара, 0744    Ено Ибре у мојој биртији!“ 0745    Дивојка јој рече у авлији: 0746    „Лети, Маро, нова посестримо! 0747    Лети, кажи Врцић-бајрактару: 0748    Нека спрема дору великога, 0749    Нек изјаше на авлијнска врата, 0750    Што сам ркла, ја порећи не ћу, 0751    Сама ћу му у авлију сићи, 0752    Док се спремим у својој одаји, 0753    А послужим брата родјенога, 0754    Донесем му вина и ракије.“ 0755    То рекоше, па се растадоше. 0756    Оде Јања у своју одају, 0757    Крчмарица у крчму камену. 0758    Врцић пије у одаји вино, 0759    А повика крчмарица Мара: 0760    „Побратиме, Врцић-бајрактару! 0761    Опремај се у крчми каменој, 0762    Ја ћу извест дору великога, 0763    Тебе чека кићена дивојка.“ 0764    Намах Врцић на ноге скочио, 0765    Док се момак спреми у биртији, 0766    Крчмарица изведе дората, 0767    А изидје Врцић у авлију, 0768    У авлији узјаха дората, 0769    Мари даде тријест маџарија: 0770    „Посестримо, да ти конак платим! 0771    С Богом, Маро, моја посестримо!“ 0772    „ „Сретно пошо, бегов бајрактару! 0773    Гони дору на валијнска врата, 0774    Изићи ће на врата дивојка, 0775    Дижи Јању за се на дората, 0776    Бјежи, брате, уз Приморје равно, 0777    Крај Отреса велике планине, 0778    Док те није опазила стража!“ “ 0779    То рекоше, па се растадоше, 0780    Из авлије ишћера дората. 0781    Кад дојаха кули Владикића, 0782    Авлијнска се отворише врата, 0783    Он ујагми на вратих дивојку, 0784    Па је за се баци на дората, 0785    Три пута је пасом претегнуо, 0786    Пут четврти од сабље кајасом: 0787    „Држ’ се, драга, на дорату моме! 0788    Држи руке око паса мога, 0789    Јер ти не знаш зора доратова.“ 0790    Па побиже од куле бијеле, 0791    Опази га Владикић Михајло, 0792    Стаде вика Владикић Михајла, 0793    А на кули пукоше мужари, 0794    А на Задру пукше топови, 0795    Заврже се ларма по Котару, 0796    Подиже се уз Котар поћера. 0797    Бјежи момак уз Приморје равно, 0798    Све Приморје магла поклопила, 0799    Далеко је дорат ујагмио, 0800    Он удари крај Отрес-планине, 0801    Гони дору под Вучјак-планину. 0802    Кад с’ Вучјаку близо прикучио, 0803    Све се ларма чује по Котару. 0804    Кад погледа момак уз Приморје, 0805    Он опази врана и сердара, 0806    Оштро јаше низ Приморје врана, 0807    Управ гони Врцић-бајрактару, 0808    А говори Врцић на дорату: 0809    „Мој дорате, десно крило моје! 0810    Сад куд ћемо, доре, окрећати? 0811    Котарани ларму подигнули, 0812    С десне стране Отрес је планина, 0813    А из лива море заклонило, 0814    Прид њим сердар поље ујагмио, 0815    На сердара ваља ударити, 0816    Сад би могли главе посијати. 0817    Липа Јањо, кићена дивојко! 0818    Држ’ се добро на коњу дорату, 0819    Сад ’ш видити Врцић-бајрактара, 0820    Кад удари бајро на сердара, 0821    Једног данас трибовати не ћеш.“ 0822    А повика Врцић са дората: 0823    „О сердару на коњу гаврану! 0824    Уклон’ коња ја десно ја ливо, 0825    Могла би те мати пожелети!“ 0826    Насмија се сердар на гаврану: 0827    „О Врцићу, бегов бајрактару, 0828    Не нагони доре на сердара! 0829    Зар би мојој кидисао глави?“ 0830    Њему вели Врцић бајрактару: 0831    „Муч’, сердару, сам те Бог убио! 0832    Што ме турчиш, кад није потрибе, 0833    Оклен овде Врцић-бајрактару?“ 0834    Насмија се сердар на гаврану: 0835    „Не будали, Врцић-бајрактару! 0836    Тебе сердар баш у главу знаде, 0837    Зар ти мене познати не мореш? 0838    Наш, Врцићу, бегов бајрактару! 0839    Ово сердар није на гаврану, 0840    Већ је глава бега Мехмедбега, 0841    Родјеног брата личког Мустајбега. 0842    Има ево дванаест година, 0843    Ја како сам Лику оставио, 0844    Оставио Лику и Удбину.“ 0845    Познаде га Врцић-бајрактару, 0846    Па до њега доћера дората: 0847    „Гдје си, брате, беже Мехмедбеже! 0848    Зар је твоја у животу глава? 0849    Сви смо рекли, да си погинуо, 0850    Хоћемо ли на широку Лику?“ 0851    „ „Не будали, бегов бајрактару! 0852    Далеко је овде казивати, 0853    Сад ја с тобом на Удбину не ћу, 0854    Ваља ми се најпри навратити 0855    На Котаре Гавран-капетану, 0856    Упитати Гавран-капетана, 0857    Како му је бега приварити, 0858    Па на кумство бега позовнути, 0859    Кумовати, па га напојити, 0860    А из куле њега избацити, 0861    Примити му коња и оружје. 0862    Служио сам бана Задранина, 0863    Служио га три године дана, 0864    Бан ме посло у Млетке принципу, 0865    Дворио га за девет година, 0866    Издворио коња и оружје, 0867    Добро ме је принцип даровао, 0868    Препео ми перо позлаћено, 0869    А дао ми обор-капетанство, 0870    Опремио мене на Котаре, 0871    Да обидјем своју домовину. 0872    Ја сам вјеру дао на Котару 0873    Ниже куле Гавран-капетана, 0874    Кад је Гавран мене преварио, 0875    Молио га, да ми одсиче главу, 0876    Мени Гавран виче са пенџера: 0877    „ „Хајде, беже, куда теби драго! 0878    Што сам ћио, то сам учинио, 0879    Ја ти глави кидисати не ћу.“ “ 0880    Тада сам му вјеру оставио, 0881    Да ја никад на Удбину не ћу 0882    Брез дјогата и оружја свога, 0883    Ја брез главе Гавран-капетана. 0884    Да је мени он одсико главу, 0885    Реко би му, да је јунак прави, 0886    На вјери је мене преварио. 0887    Гони дору бегу на Удбину, 0888    На муштулук Мустајбегу моме, 0889    Селам ћеш ми мојој старој мајци, 0890    Нек се мени на оџаку нада, 0891    Селам ћеш ми Хливањкињи љбуи, 0892    Нек се нада Мехмедбегу своме! 0893    Сад ја идем кули Гаврановој, 0894    Дуго с’ тамо забавити не ћу, 0895    Ја ћу данас на Удбину сићи, 0896    Ја ме никад видити не ћете; 0897    Упитат ћу Гавран-капетана, 0898    Како му је бега приварити, 0899    Приварити на вјери јунака.“ 0900    То му рече, па се растадоше. 0901    Оде Врцић под Вучјак-планину, 0902    Оде беже низ Приморје равно. 0903    Мало беже у напридак пође 0904    И он срите Владикић-Михајла, 0905    За њим скаче тридесет коњика, 0906    Њему вели Владикић Михајло: 0907    „А Бога ти, јунак на гаврану! 0908    Видја л’ иког уз Приморје равно? 0909    Утече ми Врцић-бајрактару, 0910    Однесе ми сестру јединицу.“ 0911    „ „Господине, Владикић-Михајло! 0912    Ја никога опазио нисам, 0913    Ти не ћерај Врцић-бајрактара, 0914    Уз Приморје није окренуо.“ 0915    То му рече, проћера гаврана, 0916    Поврати се Владикић Михајло. 0917    Оде беже кули Гаврановој, 0918    Оде Врцић на широку Лику. 0919    Кад бајрактар стиже на Удбину 0920    До беглука бега удбињскога, 0921    Прид беглуком разјаха дората, 0922    Скиде липу са коња дивојку: 0923    „Липа Јањо, сестро Владикића! 0924    Провадјај ми дору великога, 0925    Док ја удјем бегу у механу.“ 0926    То јој рече, оде у механу, 0927    Дочека га лички Мустајбеже 0928    И механа пуна Удбињана, 0929    Код себе му мисто намистио: 0930    „Јеси л’, синко, здраво и весело? 0931    Ујагми ли кићену дивојку?“ 0932    „ „Јесам, беже, милом Богу фала! 0933    Ја ујагмих кићену дивојку 0934    И утекох уз Приморје равно.“ “ 0935    „Једа, синко, Мехмедбега мога?“ 0936    „ „Дај муштулук, лички Мустајбеже! 0937    Видјо сам ти Мехмедбега твога, 0938    Сритох бега на Приморју равну, 0939    Јаше врана ка и горску вилу, 0940    Ћидох на њег дору наћерати, 0941    Познаде ме беже Мехмедбеже, 0942    Ја сам ти га звао на Удбину, 0943    Он не ћиде са мном на Удбину, 0944    Веш ми беже вели са гаврана: 0945    „ „Хајде, брате, бегу на Удбину! 0946    Казат ћеш ми брату Мустајбегу, 0947    Нек се нада Мехмедбегу своме, 0948    А ја одох кули Гаврановој, 0949    Упитати Гавран-капетана, 0950    Како му је бега преварити, 0951    И на вјери гулити јунаке, 0952    Не надај се бегу Мехмедбегу 0953    Ја брез коња и оружја мога, 0954    Ја брез главе Гавран-капетана.“ “ 0955    Мустајбегу сузе ударају: 0956    „Је л’ истина, бегов бајрактару?“ 0957    „ „Истина је, вјеру ти задајем.“ “ 0958    Стаде вика диздарева сина: 0959    „Мучно лажеш, бегов бајрактару, 0960    То ти лажеш, то није истина!“ 0961    Повикаше два Ћејванагића: 0962    „Зашто лажеш бегу у механи? 0963    Ево има дванаест година, 0964    Како нам је бега нестануло, 0965    Нигдје палте ни паланке нејма 0966    У четири оне бановине, 0967    Да Личани саходили нису, 0968    За њег гласа ни хабера нејма, 0969    То ти лажеш, бегов бајрактару! 0970    Три је беже књиге оправљао, 0971    Слао их је бану Задранину, 0972    Да му тражи брата по Котарих, 0973    Да га тражи за новце готове; 0974    Бан је бегу књигу оправио, 0975    Да му брата на Котару нејма. 0976    Најстраг ишо Тале Личанине 0977    И побро му мали Радоване, 0978    Оби очи Тале засмолио, 0979    А носио гусле јаворове, 0980    Водио га по Котару Раде 0981    Све дан по дан три пуна мјесеца, 0982    Гуслио је и јасно попиво, 0983    Напросио мала готовога, 0984    А за бега није провидио.“ 0985    То рекоше два Ћејванагића, 0986    А повика бегов бајрактару: 0987    „Причекајте, два брата родјена! 0988    Видит ћете, лаже ли бајрактар.“ 0989    Док то рече Врцић-бајрактару, 0990    А чуше се на Задру топови, 0991    Чу се јека уз оба Котара, 0992    Стоји вика Врцић-бајрактара: 0993    „Чујете ли, два Ћејванагића! 0994    Оно ј’ ларма бега Мехмедбега. 0995    На ноге, беже, од Бога ти тешко, 0996    Сад ћеш брата пожелети свога!“ 0997    То говори, узјаха дората, 0998    А дивојку диже на дарата, 0999    Па ујаха дору у авлију, 1000    А повика госпу у авлији: 1001    „Стара мајко личког Мустајбега, 1002    Ето теби кићена дивојка, 1003    Чувај Јање, ка и своје главе, 1004    А не плачи у кули каменој! 1005    Ето теби Мехмедбега твога, 1006    Оно за њим пуцају топови, 1007    Давор липа госпе Хливањкињо! 1008    Селам ти је беже оправио, 1009    Да се надаш Мехмедбегу своме.“ 1010    То им рече, отишће дората, 1011    Па се с добрим дором приговара: 1012    „Мој дорате, десно крило моје! 1013    Ваља бега сристи на Котару, 1014    На Котару под Вучјак-планином. 1015    Ако му буде у животу глава, 1016    Нашем бегу индат учинити, 1017    Нека виде два Ћејванагића, 1018    Лаже ли им Врцић-бајрактару.“ 1019    Стаде вика диздарева сина: 1020    „Стани, брате, застави дората, 1021    Ти причекај диздарева сина!“ 1022    Повикују два Ћејванагића: 1023    „Причекај нас, Врцић-бајрактару, 1024    И ми ћемо с тобом на Котаре.“ 1025    Гони момак, ни мукает није. 1026    Помоли се један на гаврану, 1027    Вранац скаче, момак подвикује, 1028    Чу се грло Маљковић-Стипана, 1029    Са гаврана бега повикује: 1030    „На ноге, беже, од Бога ти тешко! 1031    Ти чујеш ли јеку од Котара, 1032    Јесу л’ твоји на броју јунаци?“ 1033    То му рече, проћера гаврана, 1034    Уз њег скаче Вукашићу кнеже 1035    На дјогату коњу великоме. 1036    Повикује Стипан бајрактара: 1037    „Чекај, брате, бегов бајрактару!“ 1038    Они гоне низ Лику Вучјаку. 1039    Док изјаха на голубу Лика, 1040    Трзају се млади бајрактари, 1041    Замакоше сва три побратима, 1042    Замакоше у Вучјак-планину, 1043    Док бег стиже на обалу Лици, 1044    Ишћераше сва три побратима 1045    На пољане наврх Вучијака, 1046    Куд је медја личка и котарска, 1047    А искочи коњик из планине. 1048    Кад искочи сердар на гаврану, 1049    Стаде вика Маљковић-Стипана: 1050    „О Врцићу, бегов бајрактару! 1051    Вид’ де врана и на њем сердара! 1052    Нашег нејма бега Мехмедбега, 1053    Хоћемо ли на њег ударити?“ 1054    „ „Немој, брате, Маљковић-Стипане! 1055    Оно ј’ глава нашег Мехмедбега, 1056    А не води дјоге великога, 1057    Њише му се о гаврану глава, 1058    А из њега црна штрца крвца, 1059    Ко када је рана допануо, 1060    Он Гаврану зајам повратио.“ “ 1061    Сритоше се на дугих пољанах, 1062    Стаде вика бега Мехмедбега: 1063    „Гдје си, брате, Врцић-бајрактару! 1064    Једа брата Мустајбега мога?“ 1065    „ „Ето бега, лети на голубу! 1066    Хаирли ти, брате, ране биле!“ “ 1067    „Хаирли су ране на меника, 1068    Кад остаде у животу глава.“ 1069    „ „Камо т’, брате, дјогат и оружје?“ “ 1070    „Оста дјогат, остаде оружје, 1071    Ево главе Гавран-капетана! 1072    Џаба му дјогат сину јединоме, 1073    А џаба му све моје оружје! 1074    Мен’ је принцип коња поклонио, 1075    Добра коња, а боље оружје.“ 1076    Још га пита Врцић-бајрактару: 1077    „Како нађе Гавран-капетана?“ 1078    „ „Нађох ти га под кулом каменом 1079    И код њега тријест плаћеника, 1080    Познаде ме намах на гаврану, 1081    Ту с мо, брате, кавгу заметнули, 1082    Док упитах Гавран-капетана, 1083    Како му је бега приварити, 1084    А на вјери, па га напојити 1085    И пјана га на дво’ избацити, 1086    А примити коња и оружје? 1087    Док ујагмих главу Гавранову, 1088    Седам ме је пушак ударило. 1089    Ја побигох од куле камене, 1090    Ја дјогата веш тражио нисам, 1091    А добар се вранац пригодио, 1092    Изнесе ме уз Вучјак-планину.“ “ 1093    То говори беже на гаврану, 1094    Помоли се на голубу Лика, 1095    А уз њега јашу бајрактари, 1096    Уз њег иду два Ћејванагића, 1097    А прид њима Диздаревић Мехо, 1098    Стаде вика Врцић-бајрактар: 1099    „Вид’те, браћо, два Ћејванагића! 1100    Лаже ли вам Врцић-бајрактару? 1101    Ево врана, а ево сердара, 1102    Познајте га на дугих пољанах!“ 1103    А Мехмедбег доћера гаврана, 1104    Мустајбегу руци полетио. 1105    Грозне бегу сузе ударише, 1106    Грли брата и у чело љуби: 1107    „Мореш, брате, ране приболити?“ 1108    „ „Сад ћу лако ране приболити, 1109    Мого нисам преболит невјере, 1110    Никад, брате, за дван’ест година, 1111    Преболио трин’есте године.“ 1112    Кад ишћера на Вучјак гаврана, 1113    Отискоше низ дуге пољане, 1114    Вратише се уз Лику Удбини. 1115    Кад стигоше кули на Удбину, 1116    Дочекга га на оџаку мајка, 1117    Грли сина и у чело љуби. 1118    Бег добави Машина бербера, 1119    Да га личи у кули каменој, 1120    Бербер личи за седам недиља. 1121    Кад изличи бега на оџаку, 1122    Јоше Лика заврже весеље 1123    А на ново брату родјеноме 1124    И Врцићу, своме бајрактару, 1125    И обама проведе весеље, 1126    Вавик пита брата родјенога, 1127    Како га је Гавран приварио. 1128    Све му каже братац у одаји, 1129    Како га је Гавран приварио: 1130    „Кад је мене Гавран опојио, 1131    Па ме пјана на дво’ избацио, 1132    А примио коња и оружје, 1133    Ја сам сашо побри на Котару, 1134    Своме побри Павлу капетану, 1135    Код њег био за никог земана, 1136    Враћо ме је на широку Лику, 1137    Бољег ми је коња поклањао, 1138    А боље ми он даво оружје; 1139    Ја се ћио повратити нисам. 1140    Одвео ме бану Задранину, 1141    Служио бана три године дана, 1142    Бан ме посло у Млетке принципу, 1143    Тамо био за девет година, 1144    Издворио врана и одило, 1145    Трин’есте ме натраг повратио. 1146    Ти ме никад не би ни видио 1147    Брез дјогата и оружја мога, 1148    Ја брез главе Гавран-капетана.“ 1149    Прегрли га лички Мустајбеже: 1150    „Сад ја знадох, да брата имадох! 1151    Да си ми се намах повратио, 1152    Брез дјогата на Лику изашо, 1153    Мртвом би ти говорио главом, 1154    Сад ја коња спомињати не ћу.“ 1155    Тада су се браћа састанула 1156    На Удбини трин’есте године. 1157    Док им главе у животу биле, 1158    Врло су се браћа миловала, 1159    Бајрактара врло миловали, 1160    То му био први бајрактару.